Zanima me kako gnojidba radiča i salate.
Gnojidba se za sve kulture obavlja na temelju analize tla i planiranog prinosa. Vrijednosti navedene u tekstu su samo orijentacijske. Salata ima kratku vegetaciju do tehnološke zriobe i zbog toga treba lako pristupačna hraniva. Organska gnojidba preporučuje se za pretkulturu, a ako se gnoji za salatu, gnojivo treba biti dobro kompostirano. Nedovoljno kompostiran stajski gnoj pospješuje razvoj gljivičnih bolesti. Ako je tlo kiselije od pH 6, preporučuje se dodavanje vapna. Za prinos od oko 30 t/ha potrebno je 30 kg P2O5, 150 kg K2O, 40 kg CaO i 14 kg MgO. Potrebna količina dušika od 80 do 120 kg dodaje se u više navrata.
Salata je vrlo osjetljiva na visoku koncentraciju soli u tlu. Tako već i gnojidba mineralnim gnojivima, ako nema dovoljno vode, može izazvati oštećenja, rubnu palež, kasnije glavičenje i rahle glavice. Ovisno o tipu radiča, načinu uzgoja i zalihama hraniva u tlu, potreba za hranivima vrlo je različita. Za glavati i lisnati radič talijanski autori preporučuju 20 do 60 t/ha stajskog gnoja i 80 do 160 kg N, 40 do 50 kg P2O5 i 160 do 200 kg K2O po hektaru. Domaća istraživanja preporučuju manje od 100 kg dušika po ha.